Пише Kateryna Shymkevych, историчарка и аналитичарка:
На друштвеним мрежама повремено се појављују објаве да Украјина у марту и априлу 2022. године током мировних преговора у Истанбулу није хтела да постигне договор с Русијом о прекиду ватре и тиме изазвала даљу ескалацију. Касније се томе придружио још један наратив: Украјина је наводно одбила да потпише такозване истанбулске споразуме јер јој је то забранио тадашњи британски премијер Борис Џонсон.
Овакве лажне вести, које кремаљска лабораторија пропаганде и дезинформација непрестано развија и усавршава, не појављују се у медијском простору случајно. Али хајде прво да видимо шта су заправо били преговори у Истанбулу и истанбулски споразуми.
Ултиматум под маском преговора
Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров састали су се 10. марта 2022. на високом нивоу током Дипломатског форума у Анталији. Посредник је био турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу. Неколико недеља касније састале су се званичне делегације Украјине и Русије, а Украјина је тамо представила своју визију мировног споразума. Састанак се завршио без резултата, а разговори су се до средине априла наставили онлајн. Формално су преговори били замрзнути јер је Москва одбацила предлоге Кијива и уместо њих изнела своје. То нису били конструктивни предлози, већ ултимативни захтеви.
Украјина је требало да постане ванблоковска држава с неутралним статусом и да се одрекне уласка у било какве војне савезе, укључујући NATO. Поред тога, требало је да се одрекне страних база, војске или нуклеарног оружја на својој територији, ограничи бројност војске, руском језику да статус државног језика, укине све санкције Русији, не истражује ратне злочине које су починили Руси и забрани „нацизам“ (чија је пропаганда у Украјини законом забрањена још од 2015. године). О Криму и Донбасу Москва је желела да разговара засебно, захтевајући да се Украјина одрекне враћања Кримског полуострва војним путем. Кремљ се притом није противио уласку Украјине у Европску унију.
О било каквим конструктивним договорима није било речи: Русија је од Украјине једноставно захтевала капитулацију и заборав свих злочина које је руска војска од 2014. године починила на украјинској територији.
Споразум није склопљен због ултимативне природе руских захтева, али и због откривања масовних ратних злочина које су Руси починили у Кијивској области. Управо крајем марта и почетком априла 2022. Оружане снаге Украјине ослободиле су део Кијивске области, између осталог Бучу, Ирпињ и Бородјанку, и цео свет је видео злочине које су тамо починили руски војници.
Лажна вест о притиску Бориса Џонсона
Почетком априла Кијив је ненајављено посетио тадашњи британски премијер Борис Џонсон, који је подржавао и наставља да подржава Украјину. Све изјаве Кремља усмерене против њега називао је пропагандом и објашњавао да се Русији не може веровати, као што се с њом не могу потписивати мировни споразуми.
Руси су Џонсонову посету искористили да оптуже Украјину за обарање преговора и шире дезинформацију да Кијив под западним притиском одбија мировне предлоге Кремља. То се савршено уклапало у руски наратив о рату Запада против Русије на територији Украјине. Тако се доводила у питање субјективност Украјине, потискивало се питање руске агресије на независну и суверену државу и потврђивала се главна теза да је Украјина само западни полигон за војне операције против Русије. Као главне противнике Москва је у тој дезинформацији истицала EU и NATO, наводно зато што су управо ти блокови агресивни према Русији и желе њено уништење.
Метод оживљавања
Један од главних метода дезинформација и пропаганде јесте оживљавање лажних вести како би се интересовање за њих одржавало у информационом и медијском окружењу и како би се стручњаци и корисници интернета приморали да о њима расправљају. Циљ је једноставан: ширити информацију да би добијала детаље којих никада није било. У случају такозваних истанбулских споразума, које Украјина наводно није потписала, Русија не жели само да лажној вести дода нове измишљене детаље, већ и да збуни читаоце и психолошки притиска Украјинце и Европљане.
Наратив о томе да Украјина у Истанбулу није хтела да потпише мировни уговор с Русијом није се последњих дана појавио на друштвеним мрежама случајно. Украјина и Европа припремају се за зиму која би могла бити прилично тешка, пре свега за Украјинце, јер Русија систематски уништава украјинске енергетске објекте. Тај психолошки притисак Украјинци су већ преживљавали током зиме 2025–2026, али сада ситуација изгледа много горе због великих разарања енергетске инфраструктуре. Истовремено, притисак је усмерен на разједињавање украјинског друштва, како би унутрашњи отпор власти прерастао у протесте и демонстрације. Москва сада има само један циљ: да примора Украјину на капитулацију. Русија је помагача у томе видела у Доналду Трампу, који је у једној од својих недавних изјава позвао Украјину да одржи председничке изборе. Путину је изузетно важно да се реши садашње украјинске власти и продуби политички и друштвени хаос унутар земље.
Прелазак на такву тактику последица је немогућности Русије да победи Украјину на бојном пољу. Последњих месеци Москва на фронту не бележи напредак, па прибегава тероризовању цивилног становништва, циљаним психолошким нападима и притиску. Да би проширила притисак на Украјину, Москва оживљава наратив о такозваним истанбулским споразумима, како би и САД и Европа вршиле притисак на украјинску власт и Украјинце у земљи и иностранству. У таквим околностима Путин можда рачуна на то да ће Украјина пристати на било какав мировни план. Тиме би се, према замисли Кремља, доказало да Украјина није самосталан субјект и да извршава сва упутства Запада, као и да Русија није агресор, већ жртва агресије колективног Запада.
Важно је запамтити да ће Москва још много пута посезати за старим пропагандним наративима о Украјини, EU и NATO, јер губи. Извлачење старих лажних вести и коришћење проверених тактика прилагођених новим околностима старе су методе деловања Русије, која жели да доминира светом, тероризује људе и постигне своје убијањем цивила, отвореном агресијом и геноцидним делима.