Piše Kateryna Shymkevych, istoričarka i analitičarka:
Na društvenim mrežama povremeno se pojavljuju objave da Ukrajina u martu i aprilu 2022. godine tokom mirovnih pregovora u Istanbulu nije htela da postigne dogovor s Rusijom o prekidu vatre i time izazvala dalju eskalaciju. Kasnije se tome pridružio još jedan narativ: Ukrajina je navodno odbila da potpiše takozvane istanbulske sporazume jer joj je to zabranio tadašnji britanski premijer Boris Džonson.
Ovakve lažne vesti, koje kremaljska laboratorija propagande i dezinformacija neprestano razvija i usavršava, ne pojavljuju se u medijskom prostoru slučajno. Ali hajde prvo da vidimo šta su zapravo bili pregovori u Istanbulu i istanbulski sporazumi.
Ultimatum pod maskom pregovora
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov sastali su se 10. marta 2022. na visokom nivou tokom Diplomatskog foruma u Antaliji. Posrednik je bio turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu. Nekoliko nedelja kasnije sastale su se zvanične delegacije Ukrajine i Rusije, a Ukrajina je tamo predstavila svoju viziju mirovnog sporazuma. Sastanak se završio bez rezultata, a razgovori su se do sredine aprila nastavili onlajn. Formalno su pregovori bili zamrznuti jer je Moskva odbacila predloge Kijiva i umesto njih iznela svoje. To nisu bili konstruktivni predlozi, već ultimativni zahtevi.
Ukrajina je trebalo da postane vanblokovska država s neutralnim statusom i da se odrekne ulaska u bilo kakve vojne saveze, uključujući NATO. Pored toga, trebalo je da se odrekne stranih baza, vojske ili nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ograniči brojnost vojske, ruskom jeziku da status državnog jezika, ukine sve sankcije Rusiji, ne istražuje ratne zločine koje su počinili Rusi i zabrani „nacizam“ (čija je propaganda u Ukrajini zakonom zabranjena još od 2015. godine). O Krimu i Donbasu Moskva je želela da razgovara zasebno, zahtevajući da se Ukrajina odrekne vraćanja Krimskog poluostrva vojnim putem. Kremlj se pritom nije protivio ulasku Ukrajine u Evropsku uniju.
O bilo kakvim konstruktivnim dogovorima nije bilo reči: Rusija je od Ukrajine jednostavno zahtevala kapitulaciju i zaborav svih zločina koje je ruska vojska od 2014. godine počinila na ukrajinskoj teritoriji.
Sporazum nije sklopljen zbog ultimativne prirode ruskih zahteva, ali i zbog otkrivanja masovnih ratnih zločina koje su Rusi počinili u Kijivskoj oblasti. Upravo krajem marta i početkom aprila 2022. Oružane snage Ukrajine oslobodile su deo Kijivske oblasti, između ostalog Buču, Irpinj i Borodjanku, i ceo svet je video zločine koje su tamo počinili ruski vojnici.
Lažna vest o pritisku Borisa Džonsona
Početkom aprila Kijiv je nenajavljeno posetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je podržavao i nastavlja da podržava Ukrajinu. Sve izjave Kremlja usmerene protiv njega nazivao je propagandom i objašnjavao da se Rusiji ne može verovati, kao što se s njom ne mogu potpisivati mirovni sporazumi.
Rusi su Džonsonovu posetu iskoristili da optuže Ukrajinu za obaranje pregovora i šire dezinformaciju da Kijiv pod zapadnim pritiskom odbija mirovne predloge Kremlja. To se savršeno uklapalo u ruski narativ o ratu Zapada protiv Rusije na teritoriji Ukrajine. Tako se dovodila u pitanje subjektivnost Ukrajine, potiskivalo se pitanje ruske agresije na nezavisnu i suverenu državu i potvrđivala se glavna teza da je Ukrajina samo zapadni poligon za vojne operacije protiv Rusije. Kao glavne protivnike Moskva je u toj dezinformaciji isticala EU i NATO, navodno zato što su upravo ti blokovi agresivni prema Rusiji i žele njeno uništenje.
Metod oživljavanja
Jedan od glavnih metoda dezinformacija i propagande jeste oživljavanje lažnih vesti kako bi se interesovanje za njih održavalo u informacionom i medijskom okruženju i kako bi se stručnjaci i korisnici interneta primorali da o njima raspravljaju. Cilj je jednostavan: širiti informaciju da bi dobijala detalje kojih nikada nije bilo. U slučaju takozvanih istanbulskih sporazuma, koje Ukrajina navodno nije potpisala, Rusija ne želi samo da lažnoj vesti doda nove izmišljene detalje, već i da zbuni čitaoce i psihološki pritiska Ukrajince i Evropljane.
Narativ o tome da Ukrajina u Istanbulu nije htela da potpiše mirovni ugovor s Rusijom nije se poslednjih dana pojavio na društvenim mrežama slučajno. Ukrajina i Evropa pripremaju se za zimu koja bi mogla biti prilično teška, pre svega za Ukrajince, jer Rusija sistematski uništava ukrajinske energetske objekte. Taj psihološki pritisak Ukrajinci su već preživljavali tokom zime 2025–2026, ali sada situacija izgleda mnogo gore zbog velikih razaranja energetske infrastrukture. Istovremeno, pritisak je usmeren na razjedinjavanje ukrajinskog društva, kako bi unutrašnji otpor vlasti prerastao u proteste i demonstracije. Moskva sada ima samo jedan cilj: da primora Ukrajinu na kapitulaciju. Rusija je pomagača u tome videla u Donaldu Trampu, koji je u jednoj od svojih nedavnih izjava pozvao Ukrajinu da održi predsedničke izbore. Putinu je izuzetno važno da se reši sadašnje ukrajinske vlasti i produbi politički i društveni haos unutar zemlje.
Prelazak na takvu taktiku posledica je nemogućnosti Rusije da pobedi Ukrajinu na bojnom polju. Poslednjih meseci Moskva na frontu ne beleži napredak, pa pribegava terorizovanju civilnog stanovništva, ciljanim psihološkim napadima i pritisku. Da bi proširila pritisak na Ukrajinu, Moskva oživljava narativ o takozvanim istanbulskim sporazumima, kako bi i SAD i Evropa vršile pritisak na ukrajinsku vlast i Ukrajince u zemlji i inostranstvu. U takvim okolnostima Putin možda računa na to da će Ukrajina pristati na bilo kakav mirovni plan. Time bi se, prema zamisli Kremlja, dokazalo da Ukrajina nije samostalan subjekt i da izvršava sva uputstva Zapada, kao i da Rusija nije agresor, već žrtva agresije kolektivnog Zapada.
Važno je zapamtiti da će Moskva još mnogo puta posezati za starim propagandnim narativima o Ukrajini, EU i NATO, jer gubi. Izvlačenje starih lažnih vesti i korišćenje proverenih taktika prilagođenih novim okolnostima stare su metode delovanja Rusije, koja želi da dominira svetom, terorizuje ljude i postigne svoje ubijanjem civila, otvorenom agresijom i genocidnim delima.