Ова веб страница користи само неопходне колачиће за исправно функционисање. Не користимо колачиће за праћење. Користимо аналитику без колачића како бисмо разумели како се наша страница користи.

Сузбијање дезинформација

Историјске чињенице: ни Крим ни Донбас нису „одувек руски"

Kateryna Shymkevych
Да ли су Крим и Донбас „одувек руски“: историјске чињенице

Путин је 22. октобра 2026. дао интервју у коме је поново изнео познате, али потпуно погрешне тезе: да су Украјинци и Руси тобоже „један народ“, да постоје „исконски руске земље“, и остале кремаљске митове. Зато вам доносимо чланак који ни данас није изгубио на актуелности. Написала га је историчарка и аналитичарка Kateryna Shymkevych, а у августу 2025. објавио га је хрватски портал Index.hr. Чланак оповргава овај популарни кремаљски наратив.

Са почетком руске агресије на Украјину и анексијом Крима 2014. кремаљска пропаганда је у украјинском и светском медијском простору активно ширила дезинформације да су делови украјинске територије одувек били руски.

То се односило на Крим и југоисточне области данашње Украјине. Руски историчари те украјинске територије називају Новорусијом и тврде да их је створила Русија. Од 2022. митовима о Криму и Новорусији придружио се још један: да је Украјину створио Владимир Лењин.

Кијив је већ у 10. и 11. веку имао велике цркве и манастире и био престоница средњовековне Руси, док Москва тада још није постојала: први пут се помиње тек 1147. године.
Кијив је већ у 10. и 11. веку имао велике цркве и манастире и био престоница средњовековне Руси, док Москва тада још није постојала: први пут се помиње тек 1147. године.

Путин не шири митове о историји Украјине случајно

Руско руководство покушавало је да створи основу за обликовање светског јавног мњења у правцу уверења да Москва има право да присваја Украјину, њену територију, историју и културу. Ову свесну фалсификацију историјских чињеница руске власти шире по различитим земљама како би за Путинове територијалне претензије према привремено окупираним подручјима Украјине придобиле подршку САД и држава EU.

Тако Русија поново доводи у питање територијални интегритет и државност Украјине. Слична реторика, поред Путинових речи, могла се чути и од тадашњег мађарског премијера Виктора Орбана и појединих западних проруских политичара и пропагандиста.

Корени украјинске државе

У Украјини се 15. јула обележава Дан украјинске државности. Према подацима Украјинског института националног сећања, управо је 15. јула 988. кијивски кнез Володимир Свјатославич примио хришћанство, а тај догађај постао је кључан за даљу изградњу средњовековне државе Рус са средиштем у Кијиву.

Управо у време владавине кнеза Володимира почела је систематизација првих правних норми (обичајно право замењено је кодификованим), обликовали су се правни систем државе, апарат власти и војска, а култура и образовање доживели су процват уз развој ћириличне писмености. Велико достигнуће кнеза Володимира било је ковање сопственог новца са тризубом, једним од државних симбола данашње Украјине.

Под кнезом Володимиром и његовим наследницима Рус са престоницом у Кијиву постала је снажна, међународно призната европска држава. Од 10. до 12. века, захваљујући активним дипломатским, трговинским и политичким односима и династичким браковима, Рус су признавали Византија, Енглеска, Француска, Шведска, Угарско и Пољско краљевство.

Та традиција наставила се и од 13. до средине 14. века, када је политичко средиште државе постала Галичко-волињска кнежевина, коју су средњовековне хронике називале Краљевством Руси. Кнез Данило је 1253. примио круну од папског легата Опиза и крунисан је за првог краља Руси.

Континуитет кроз векове

Државотворна традиција није нестала ни када су средином 14. века Рус освојили Велико војводство Литванија и Краљевина Пољска. Украјинци су успели да сачувају сопствени идентитет кроз језик, веру, традицију, историју и културу.

Нову етапу државности данашње Украјине обележило је стварање Запорошке сечи и украјинске козачке државе у 16. и 17. веку, против којих је ратовала Пољско-литванска унија (Жечпосполита), а затим и Московска држава. Козачка Украјина коначно је потчињена тек крајем 18. века.

Совјетска окупација

После совјетске окупације Украјине 1922. назив државе промењен је у Украјинска Совјетска Социјалистичка Република. Влада Украјинске Народне Републике до 1992. деловала је у егзилу у иностранству. Године 1992. државни симболи и архив УНР предати су председнику Украјине Леониду Кравчуку.

После Другог светског рата окупација Украјине се наставила, али је позитивно било то што су комунистичке владе Пољске, Румуније и Чехословачке пристале на захтеве СССР-а и уступиле украјинске територије, које су ушле у састав совјетске Украјине. Мапа данашње Украјине заправо је добила коначан облик 1954, када је совјетско руководство због економске кризе на Криму одлучило да полуострво уврсти у састав Украјине.

Дуга државотворна традиција

Данашња Украјина има дугу државотворну традицију која није нестајала нити се прекидала, иако је Украјина била у саставу других држава. Руска пропаганда намерно прећуткује многе појединости, нарочито о козачкој Украјини и УНР, које су примери трајне државности и очувања украјинског идентитета.

Кроз векове се културним, верским и политичким везама обликовао данашњи украјински простор, који је Украјина 1991. проглашењем независности учврстила у међународном праву. Осим тога, данашња кремаљска пропаганда вешто заобилази чињеницу да данашња Руска Федерација није непосредна наследница бившег Руског царства на чијој се челу налазила династија Романов немачког порекла, на чију се моћ Путин и његово окружење тако радо позивају.

Са становишта историје и географије потпуно је јасно да су управо украјински простори историјска и изворна Рус, док је Московија само споредни огранак развоја средњовековне Руси.

Историјска мапа Украјине израђена за Париску мировну конференцију 1919. године, после Првог светског рата
Историјска мапа Украјине израђена за Париску мировну конференцију 1919. године, после Првог светског рата

Руски фалсификати историјских мапа

Припрема Русије за рат против Украјине заснивала се на обимним фалсификатима историјских докумената и мапа. Географске и историјске мапе постале су важно средство за приказивање граница такозваног „руског света“ и руских претензија на територијални интегритет Украјине.

Московски пропагандисти су дуго пре агресије на руској телевизији приказивали мапе Украјине на којима су Крим и делови појединих украјинских области били означени као руски. Такве мапе су у Русији постепено обликовале јавно мњење да Москва тобоже има право да „врати“ део територије Украјине.

Након окупације Крима и почетка руске агресије на Донбасу 2014. руска пропаганда је уз помоћ фалсификованих мапа изашла на међународни ниво. Посредством Руског географског друштва, које постоји још од 1845. године, у страним књижарама, библиотекама, медијима и на друштвеним мрежама масовно су почеле да се појављују фалсификоване мапе Украјине.

Крим и Донбас означили као руске

На њима су Крим и Донбас означени као руски, а све источне и јужне области Украјине укључене су у састав „Новорусије“. Још више таквих образовних и информативних материјала пропагандног карактера појавило се 2022. године.

У мају 2023. руски медији и друштвене мреже објавили су снимак на коме Владимир Путин гледа мапу из 17. века и на њој тобоже не види Украјину.

На тој мапи, коју су израдили француски картографи Никола Сансон и Ибер Жајо, Русије нема – постоји само Московија, док је Украјина означена као Vkraine ou Pays des Cosaques („Украјина или Земља козака“). Кримски канат је на истој мапи, баш као и Украјина, приказан као самостална држава.

У то време картографи су самосталност држава означавали различитим бојама. Дакле, према стању из 1685, када су Сансон и Жајо израдили мапу, Украјина, Кримски канат и Московија (а не Русија) биле су засебне државе на европском континенту.

„Украјина или Земља козака“: мапа француских картографа Николе Сансона и Ибера Жајоа из 1685. године
„Украјина или Земља козака“, мапа француских картографа

Фалсификовање као оправдање за агресију

Русија различитим методама улаже све напоре да фалсификује историју, изврће чињенице и фалсификује историјске документе како би годинама оправдавала агресију на Украјину и тобожње право на део украјинске територије.

Кремаљска пропаганда често занемарује чињеницу да украјински историчари сарађују са европским архивима и научницима који помажу у борби против таквих московских лажи о државности и територијалном интегритету Украјине.

Подели