Ова веб страница користи само неопходне колачиће за исправно функционисање. Не користимо колачиће за праћење. Користимо аналитику без колачића како бисмо разумели како се наша страница користи.

Фокус

Русија је отела више од 20.000 украјинске деце

Iryna Sieidkhanova
Русија је отела више од 20.000 украјинске деце

Пише: Iryna Sieidkhanova, украјинска новинарка и публицисткиња:

Поводом Светског дана детета, који обележавамо 20. новембра, желим поново да вас подсетим на судбину малих Украјинаца. Руски рат против Украјине траје већ дванаест година, а у фебруару ће се навршити пет година од почетка инвазије пуних размера. Стотине хиљада украјинске деце одрастају уз звуке сирена, по склоништима, у сенци губитака и без икакве извесности шта ће донети сутрашњи дан.

Прошле године писала сам о скоро 20.000 деце коју је Русија одвела и чија су имена позната. Годину дана касније тај број је још већи. Украјинска иницијатива Bring Kids Back UA досад је потврдила 20.651 случај депортације и присилног премештања украјинске деце. До 19. новембра 2026. кући је враћено 2.833 деце и младих, и из Русије и са привремено окупираних територија Украјине. Сваки повратак је мала победа, али јаз између ова два броја довољно говори о томе колико посла нас још чека.

А то су само деца која су идентификована по имену. Русија податке не даје, па је стварни број сигурно већи. На привремено окупираним територијама на почетку инвазије пуних размера живело је око 1,6 милиона украјинске деце, и свих ових година им прети депортација, присилно премештање и милитаризација.

Инфографика SEE Ukraine
Инфографика SEE Ukraine

„Спасавање“ деце од рата који је започела сама Русија

Русија одводи децу, издаје им руске пасоше и даје их у руске хранитељске породице. Тако им пресеца пут назад до најближих у Украјини и одузима им право на детињство у слободној земљи. Често је реч о деци чије су родитеље окупатори убили или ухапсили.

Москва све то правда „спасавањем“ деце од борбених дејстава. А прећуткује да је управо она донела рат на тло суверене демократске државе и да украјинској деци без руске инвазије ништа не би претило. „Спасавањем“ деце Русија се бави још од 2014, када је покренула рат у Донбасу. Од тада њена пропаганда шири измишљене приче о украјинским „злочинима“ над децом Донбаса, али чињенице се не мењају: пре руског напада 2014. ниједно дете није страдало од дејстава украјинске војске.

Руска повереница за права детета Марија Љвова-Белова у званичном интервјуу отворено је причала како је узела к себи петнаестогодишњег дечака без родитеља из Мариупоља, Филипа. Дечак није волео Русију, пратио је украјинске вести и певао украјинске песме. „Много смо радили на томе да променимо дечакову свест и сада је то већ Рус Филип“, рекла је. Управо због незаконите депортације и премештања украјинске деце Међународни кривични суд издао је налоге за хапшење Љвове-Белове и руског председника Владимира Путина. Ти налози и даље важе.

Од преваспитавања до фронта

Русија децу не само да одводи већ их и систематски „преваспитава“. На окупираним територијама брише сваки траг украјинске културе, забрањује украјински језик, уништава украјинске књиге и уџбенике. Деца одрастају у школама где уче руску верзију историје, у омладинским организацијама попут „Јунармије“ и у војно-патриотским камповима где их уче да рукују оружјем.

У 2026. постало је јасно докле сеже тај систем. Русија је децу са окупираних територија слала чак и у камп „Сондовон“ у Северној Кореји, званично то називајући „културном разменом“. Савет Европске уније је у септембру ставио тај камп на листу санкција, заједно са дечјим камповима и спортским центрима у Русији и на окупираним територијама који се баве идеолошком прерадом деце и усађују им руски идентитет.

Тинејџере са окупираних територија који напуне 18 година Руси терају у окупациону војску. Висока представница EU Каја Калас упозорила је у новембру у Европском парламенту да Русија можда већ шаље отету украјинску децу на фронт – да ратују против сопствене домовине. То је најсуровија последица „преваспитавања“: дете које је украдено враћа се као војник државе која га је украла.

Инфографика SEE Ukraine
Инфографика SEE Ukraine

Свет напокон назива злочин правим именом

Све ово историја је већ видела. Совјетски и нацистички режим на исти начин су одузимали децу поробљеним народима да би од њих одгајили „своје“. Конвенција о геноциду из 1948. изричито наводи принудно премештање деце из једне групе у другу као један од аката геноцида. У јулу 2023. Љвова-Белова је и сама изјавила да је Русија од почетка инвазије пуних размера „примила“ 4,8 милиона Украјинаца, међу њима више од 700.000 деце. Иза тог „пријема“ стоје окупиране украјинске територије и људи који су натерани да узму руски пасош и одрекну се украјинског језика и културе.

Међународна заједница реагује све одлучније. У марту 2026. Независна међународна истражна комисија UN за Украјину закључила је да депортација и присилно премештање украјинске деце представљају ратни злочин и злочин против човечности. У мају се у Бриселу, на иницијативу EU, Украјине и Канаде, састала Међународна коалиција за повратак украјинске деце, у којој учествује око 60 држава. EU је увела санкције појединцима и организацијама умешаним у депортације, а Европски парламент је у новембру затражио од Русије да безусловно врати сву децу.

Украјина остаје при свом: повратак деце мора бити услов сваког мировног споразума, и о том услову нема преговора. Деца нису ратни плен и не смеју постати предмет погађања.

Инфографика SEE Ukraine
Инфографика SEE Ukraine

Погинули под бомбама

Нека деца се никада неће вратити кући. Према подацима повереника Врховне раде Украјине за људска права Дмитра Лубинеца, руска агресија однела је животе 771 детета, 3.040 деце је рањено, а 2.356 се води као нестало. Прошле године у ово време званично је било потврђено 669 смртних случајева. Дакле, само за годину дана руски окупатори убили су још 102 детета.

Али ни ти бројеви нису потпуни: у њих не улазе деца која су погинула у местима под руском контролом. Најстрашнији пример је Мариупољ. Још у априлу 2022, током опсаде, градске власти процењивале су да је у граду погинуло више од 20.000 цивила, међу њима жене и деца. Та бројка изнета је у тренутку када је већи део града био недоступан, тела су лежала по улицама, а људи су сахрањивали своје најближе по двориштима и парковима. Организација Human Rights Watch је врло опрезном методом, искључиво на основу анализе нових гробова, избројала најмање 8.000 мртвих, али и сама упозорава да је стварни број вероватно знатно већи.

Колико је међу њима деце, данас је немогуће утврдити. После окупације Русија је на брзину рушила оштећене зграде и на њиховом месту градила нове, иако су под рушевинама још лежали посмртни остаци људи. Независне истражитеље не пушта у град. Тако свако мариупољско дете које није преживело блокаду остаје изван званичне статистике. Када једном буде могуће пребројати жртве Мариупоља, званични број убијене украјинске деце биће знатно већи од данашњих 771.

Инфографика SEE Ukraine
Инфографика SEE Ukraine

Иза сваке бројке стоји име

Ево само неких од њих (извор: memorial.ua):

Ангелина Халич, 2 године. Погинула у ноћи 28. августа 2025, када је Русија ракетама и дроновима гађала стамбену зграду у Дарницком рејону Кијева. Тада је погинуло више од 20 људи, а Ангелина је била најмлађа. Заједно са њом погинула је и њена мама.

Владислав Надвулични, 13 година. Погинуо 27. фебруара 2022. у Харкиву. Са породицом се враћао из цркве када је непријатељска граната погодила аутомобил. Погинула је цела породица: родитељи, млађи брат и сестра.

Матвиј Алексејенко, 7 година. Погинуо 11. априла 2023. у Бахмуту, у подруму зграде од девет спратова коју је погодила снажна експлозија. Заједно са њим погинули су мама, бака и деда.

Тимофиј Цвиток, 3 године. Погинуо 4. априла 2025, када је Русија балистичким ракетама гађала стамбени кварт Кривог Риха.

Тимур Козирјев, 1 година. Погинуо 14. марта 2022. у Кијевској области. Аутомобил којим је са мамом Тетјаном бежао од окупације Руси су изрешетали из митраљеза. Мама је погинула поред њега.

Нада остаје

Судбина отете украјинске деце не оставља равнодушним ни Украјинце ни странце. Многе иницијативе и организације боре се за свако дете, да му врате право на будућност код куће, међу својима. Сваке недеље кући се врати по неколико деце, некад троје, некад тринаесторо. И сваки такав повратак доказује да се вреди борити.

Украјина и Украјинци надају се да свет неће затварати очи пред злочинима над њиховом децом, који се дешавају у самом срцу Европе. Русија заслужује потпуну међународну осуду, изолацију и притисак, све док се свако украјинско дете не врати кући.

Ако желите да сазнате више о отетој украјинској деци или да помогнете да се врате, посетите сајт иницијативе Bring Kids Back UA: bringkidsback.org.ua.

Подели